Loše vreme mi nikad nije smetalo. Volela sam smenjivanje kiše, snega, sunca, hladnog i toplog vremena. Te promene su me podsećale na tu smenu koja je kao i sam život. Nije uvek sve kako sam zamislila ali uvek mogu da pronađem nešto dobro da se uhvatim za to i da uz to lakše podnesem teško razdoblje.
Sećam se, beše to kao u drugom životu, hahahaha, kada bi padala kiša s proleća ili leti, vikendom, napravila bih kafu i uvalila se na kauč sa knjigom ili telefonom. I tako jedno 2h. Kod nas je baš jako lepo kada pada kiša, kroz prozor se vidi dvorište, sve je zeleno i osveženo. Kuce uglavnom spavaju a na ulici nema žive duše pa je tišina. Pa onda posle toga nešto umesim ili kuvam, istražujem nove kombinacije. Posle ručka opet kafa i opet leškarenje.
Kako mi je drago što sam te dane koristila na tako jednostavan način! Spor i rasterećen.
Loše vreme mi nikad nije smetalo sve dok jedan mali slatki puzavac/lošehodač nije postao moj glavni kompanjon svaki dan. Sada nas dvoje (ja) kada je loše vreme izludim(o) u kući. Od 6h-8h napravimo milion krugova po kuhinji, doručkujemo, vijamo Rudija, čitamo Pecu i plešemo bar deset puta, ljuljamo se u ljulji, slažemo krugove i pokušavamo da uđemo u Simkinu kućicu (O jer hoće da se uvali a ja jer ga vučem napolje). I onda nam ostane još nekih 2h do vremena za spavanje. Ja ne znam kako bih izdržala još ta dva sata da ne dođe Miljan na doručak pa se malo promene aktivnosti. Trudim da većinu tog vremena uživam i smejem se i razmišljam kako u stvari sagorevam salce sa tim aktivnostima i da ne hejtujem vremensku prognozu. Nekad mi uspe a nekad ne.
Ali kada Oleg zaspi skuvam kafu, uvalim na kauč sa knjigom ili telefonom i uživam u kiši. Apsolvirala sam dolce far niente tih sat i po vremena. Sasvim su mi dovoljni da posle izguram novi krug do uveče.
Ali sada je našim mukama kraj (nadam se!). Već sledeći puta kada naiđe kišni period O će da hoda super, imaćemo gumene čizmice i kabanicu i biće nas baš briga da sedimo u kući.
Sunčani dani su tu, bajs je ponovo aktivan, jutarnje šetnje, gledanje kamiona i traktora i branje trave i cveća je na svakodnevnoj listi aktivnosti. #wootwoot
A stvarno mi je više i dosadilo da jedem comfort food! Uželela sam se svežeg i krckavog. Tih osvežavajućih ukusa. Kiselkasto slatkastih i sočnih.
Kada sam pojela za ručak ovu salatu/buda bowl bila sam oduševljena što sam se susrela sa ukusima koji su mi toliko nedostajali. Dodala sam Biobella pločice bez brašna sa paradajzom da povećam udeo proteina i ubacim još jedan ukus i hrsk.
Tanjir oduševljenja
Za 2 osobe:
1 slatki krompir
1 šargarepa
1/2 krastavca
1 crvena paprika
1/2 šolje integralnog kuskusa
1 šaka brusnica
1 čen belog luka
1 šolja ključale vode
Zelena salata
Kalamata masline
Brzo ukiseljeni luk i cvekla
Tahini sos:
3 kašike tahinija (ili više)
Limun
1 čen belog luka
So, biber
Voda
Ekstradevičansko maslinovo ulje
Proteinske pločice Ommade sa semenkama i paradajzom
Slatki krompir isecite na deblje kriške, posolite i ispržite na srednjoj temperaturi dok ne omekša.
Za to vreme iseckajte šargarepu, papriku i krastavac.
Iseckajte luk i cveklu da biste ukiselili.
Kus kus prelijte vodom, posolite i poklopite da nabubri. Kada je spreman, ubacute u šerpu brusnice, jako sitno iseckan beli luk i ekstradevičansko maslinovo ulje. Viljuškom isprevrćite da postane vazdušast.
Sve sastojke za tahini sos, osim vode i limuna, pomešajte u činiji, izmešajte i polako dodavajte i vodu i limun i sve vreme dobro mešajte kako biste dobili gustu emulziju. Dodajte so i biber po ukusu.
Na kraju aranžirajte tanjir po ukusu, proteinske pločice iskrckajte na manje komade, velikodušno prelijte sosom od tahinija i maslinovim uljem i navalite 🙂