Kada smo živeli u Kovilju, jedno vreme smo mama i ja živele same. Tata je bio u Nemačkoj, radio, a Vule je živeo u Novom Sadu i studirao. Mama i ja smo se dosta dobro slagale a i mene još nije bio zahvatio pubertet u full-u pa sam uživala da sa njom provodim vreme. I dan danas, mama često spomene kako joj je to jedna od najdražih uspomena iako je taj period bio jako težak za našu porodicu.
Dok se prisećam tog perioda, dominiraju dve stvari: hrana i Dosije X. Drugim rečima, iz tog celog perioda moj mozak je zapamtio da sam najviše uživala dok sam jela i gledala seriju sa mamom. Sasvim sam sigurna da je bilo više nego jednom da smo jele pužiće sa sirom ili mekike ili piroške ili… i gledale seriju svako veče 🙂
Al dobro, nije se samo mesilo. Mada, i sada kada se setim vrućih piroški sa sirom, one onako vrele, rumene pa kada zagrizeš sir se razvlači, krene mi voda na usta… Jeste da mi je ostalo u sećanju najviše da se nešto mesilo i peklo ali se dobro sećam i svih raznih variva koje je mama stalno kuvala a ja odbijala da jedem. U to vreme je kod mene su prolazili samo meso, krompir, hleb i peciva. U isto to vreme sam patila jer sam debela (nisam bila uopšte, možda malo punačka samo, ofc). I onda sam redovno odlazila na dijetu svako malo.
Tu dijetu mi je, naravno, smišljala mama. U to vreme Interneta kod nas nije bilo, izvor svih saveta i mudrosti su bile mame ili bake 🙂 Uglavnom, Milica je imala odličnu strategiju jer se svaka dijeta sastojala od toga da se jede puno povrća, malo hleba i da nema kiflica&co. Tada je uspevalo da prođe sve ono što sam inače odbijala. Uopšte nisam bila zadovoljna, sećam se dobro, ali ko je još na dijeti i zadovoljan?! Većina stvari mi je bila bljak (Milica i dalje blago uvređena spominje kako sam pričala okolo da njena mama kuva bljuzge) ali našlo se tu tamo neko jelo koje je dobro prošlo i ostalo zauvek voljeno.
I sada kada razmislim, ja se već godinama hranim po Milicinoj dijeti. Ne znam da li joj je to bio plan od početka ali da je uspela da na kraju sprovede svoju filozofiju u delo, uspela je 🙂 Baš se pitam od koga je to naučila? To na Internetu ne verujem da ću naći 😀
Praziluk i krompir mi je i dalje jedna od omiljenih kombinacija koje pamtim iz tog vremena. Praziluk od kuvanja postane mek i slatkast a krompir pusti skrob u čorbu pa ona postane “meka”, svilenkasta. Idealna mi je za ovo naše hladno proleće, čak i kada je sunčan dan, prolećne večeri su prohladne pa čorbica baš dobro dođe. Proteinske pločice bez brašna Biobella su mi super pratnja uz čorbu a ove sa kurkumom i susamom su mi savršene za ovu moju praziluk krompir kombinaciju.
Malo sam je samo oplemenila, dodala sam koprivu i grašak. Odobrila bi Milica sve sem semenki komorača. Može i bez njih, ali za nas koji volimo začine baš dobro dođu.
Čorba od praziluka i mladih krompirića sa koprivom
Jedan veći praziluk
4-5 mladih krompira srednje veličine
1 šolja graška
10 stabljika mlade koprive
1/2 povrtne kocke (sa manje natrijuma i bez veštačkih dodataka, mada je idealna domaća povrtna supa)
1 kašičica semenki komorača (fennel)
1/2 kašičice mlevene paprike
Oko 1 l vode (u zavisnosti od željene gustine, smanjite ili povećajte količinu vode)
Maslinovo ulje
Susam za posipanje
Proteinske pločice OmMade sa kurkumom i susamom
Praziluk i krompir isecite na manje komade, ne jako sitne. Koprivu izblanširajte kratko i procedite. Kada se prohladi, odstranite stabiljke, usitnite nožem i stavite sa strane.
Zagrejte šerpu na srednjoj temperaturi i dodajte krompir. Pustite da malo dobije koricu pa dodajte praziluk i začine. Propržite par minuta pa dodajte grašak i vodu. Kada se voda ugreje, dodajte povrtnu kocku i dobro promešajte. Stavite poklopac ali nemojte skroz poklopiti. Kada se krompir skuvao, pre nego sklonite sa ringle, poverite da li želite da dodajte još vode ili dosolite. Pre služenja dodajte koprivu izmešajte. Poslužite toplo u činijicama i pospite pečenim susamom.