Vinsent Van Gog je jedan od najvećih slikara svih vremena. Većina ljudi na svetu zna da prepozna bar 2-3 njegove slike.
Isto tako, većina ljudi zna da Van Gog tokom svog života nikada nije uspeo da proda nijednu sliku. Tek nakon njegove smrti slike su dobile na vrednosti.
Ali, da li ste se ikada zapitali kako se ovo desilo? Šta je to doprinelo da Van Gog od neuspešnog slikara postane “jedan od najvećih slikara ikada”?
Oni koji znaju malo bolje istoriju umetnosti, znaju i odgovor. Osoba zbog koje je Van Gog postao “jedan od najboljih slikara svih vremena” zove se Jovana. Evo je na slici:
Ali kako? Šta je to ova Jovana uradila?
Jovana je bila udata za Van Gogovog rođenog brata koji se zvao Teodor, Teo.
Vinsent Van Gog je imao jako težak i buran život, a brat mu je bio jedini oslonac u životu. Brat je pomagao Vinsentu, slao mu novac da preživi dok se bavio slikanjem na selu, i najvažnije od svega – njih dvojica su stalno razmenjivali pisma.
Šta god da se dešavalo u burnom životu Van Goga, on bi napisao pismo svom bratu u kojem bi mu sve te stvari opisao. Napisao mu je preko 600 pisama, dok se nije ubio u 37-oj godini života. Nekoliko meseci kasnije umro je i njegov brat Teo.
Jovana je ostala sama, u kući prepunoj Van Gogovih slika, i njegovih pisama. Slike su bile prelepe, ali u tom trenutku bezvredne. Svet nije znao za njih.
Jovana je tada odlučila da uradi ključnu stvar, koja bi mogla da se nazove “najboljom marketinškom kampanjom u istoriji slikarstva”:
Sakupila je sva Van Gogova pisma, i objavila ih u knjigu.
Knjiga se pokazala kao veoma uspešna, i počela je da se prevodi na sve svetske jezike. Odjednom, ljudi su dobili direktnu verziju Van Gogovog tragičnog života, iz dana u dan, tokom niza godina kada je grcao i pokušavao da se izbori kao slikar. Njegovi ljubavni jadi, muke sa Pol Gogenom, bolest brata, svi detalji.
Tog momenta, vrednost Van Gogovih slika je počela je da raste u nebesa, da bi na kraju dostigla milionske cifre i kultni status.
Šta se zapravo desilo?
Ljudi su dobili fenomenalnu priču, koja je postala vezana za “proizvod”. PRIČA je postala integralni deo njegovog dela, a ne samo slike.
Dok gledamo “Zvezdanu noć” i divimo se Van Gogovim fantastičnim nebeskim vrtlozima, istovremeno zamišljamo usamljenog, slomljenog Vinsenta koji sedi na prozoru male seoske kuće u pet ujutru i gleda u nebo koje je počelo da se pretvara u ranu zoru. O čemu li razmišlja? Kakve muke su ga sustigle? To su sve stvari o kojima razmišljamo dok gledamo u njegove slike.
Da Jovana nije objavila ova pisma, ne znamo šta bi se desilo. Možda bi njegove slike zauvek istrunule po tavanima i podrumima raznih kuća u Francuskoj i Holandiji.
U svakom slučaju, na ovom primeru se najbolje vidi šta se dešava kada imamo jaku priču koja je vezana za brend. U slučaju Van Goga, ako posmatramo iz domena marketinga, to je doprinelo da vrednost njegovog brenda poraste milion puta.
Ovo što sam sada opisao, u marketingu se zove storytelling.
Storytelling
Dobra priča je upravo stvar koja izdvaja velike, poznate brendove, od nekih mediokritetskih. Kada imate dobru priču, nema mnogo problema oko marketinga. Potrebno je da učinimo da što više ljudi čuje našu priču. Ako je priča jaka, i dobar proizvod, onda sve ide glatko. Novinari će objavljivati tekstove o vama, besplatno. Jer oni traže priču, željni su dobre priče. Priča se polako širi organski, i to je ono što zovemo PR.
Ako nemamo priču, ako smo dosadni, onda moramo da plaćamo da “na silu” pričaju o nama i to ima neke efekte, ali uglavnom slabe.
Ili, kako je to nedavno izjavio Elon Musk:
Hajde da vidimo još jedan primer.
Anastasia Beverly Hills
Ako ste žensko i pratite trendove u šminci, verovatno znate za brend Anastasia Beverly Hills. Za vas ostale, u pitanju je izuzetno popularan globalni brend, pre svega na Instagramu i YouTubu, i beauty blogerke se “kunu” u ovaj brend, pre svega kada je u pitanju šminka za obrve.
Vlasnica brenda je Anastasia Soare, o kojoj su pisali svi svetski mediji – Njujork Tajms, Gardijan, Vogue, bila je kod Opre Vinfri, a njena šminka se može kupiti u svakoj ozbiljnijoj prodavnici u metropolama širom sveta.
Iza ovog brenda stoji fenomenalna priča. U Srbiji ovu priču ne zna mnogo ljudi, ali u Americi itekako znaju.
Poslušajte njenu priču.
Anastasia Soare je Rumunka koja je se rodila u Konstanci (grad na Crnom Moru). Tu je otvorila svoj kozmetički salon 80-tih godina, kada je imala dvadeset i nešto godina.
Da stavimo stvari u perspektivu – zamislite devojku od 23 godine koja otvara svoj kozmetički salon u Leskovcu ili u Jagodini. To je bila njena polazna tačka.
Sada vas već verovatno zanima – kako je uspela odatle da dođe do ovoga danas. Osetili ste da tu postoji neka dobra priča, i želite da čitate ovo do kraja.
Krajem osamdesetih, Anastasia je shvatila da neće daleko dogurati u Rumuniji, socijalističkoj državi koja sputava svaki vid kreativnosti i ideja. Želela je da ode na mesto gde su ljudi sa idejama mnogo bolje prihvaćeni.
Spakovala se i otišla u Ameriku, sa malom ćerkom i mužem. Bez znanja Engleskog. U Los Anđelesu se zaposlila kao kozmetičarka jer je bila dobra, a mogla je da radi taj posao bez znanja jezika u početku.
Anastasija je u svet kozmetike i lepote uvela jednu stvar koja je zahvaljujući njoj danas postala izuzetno popularna, a u to vreme nije postojala.
Obrve
“Zašto Amerikanke ne obraćaju pažnju na obrve?”, pitala je Anastasija svoju gazdaricu. U to vreme, obrve se jednostavno nisu radile, polagala se pažnja na sve ostalo na licu. Gazdarica joj je rekla da je to nebitno.
Anastasija je u slobodno vreme odlazila u biblioteku i čitala knjige iz istorije umetnosti. Tu je shvatila da su svi renesansni slikari polagali izuzetnu pažnju obrvama na svojim portretima, pre svega Leonardo Da Vinči.
Renesansni slikari su smatali da su obrve najvažniji detalj na svakom portretu. Oblik obrva mogao je da učini da osoba deluje nežno, zlokobno, uplašeno, prevrtljivo, nevino. Obrve su bila ključna stvar koja je davala ličnost ljudima na slikama.
Anastasija je polako naučila Engleski jezik i počela je da objašnjava ove ideje renesansnih slikara svojim klijentkinjama. Među poznatim ličnostima na Beverli Hilsu i u Holivodu, pročulo se da u nekom tamo salonu postoji neka Anastasija koja pravi prelepe obrve, i cela njena priča iza toga.
Anastasija u jednom trenutku otvara svoj salon. Neke od prvih klijentkinja bile su joj Sindi Kraford, Naomi Kempbel, Klaudija Šifer, i ostale poznate ličnosti koje su je preporučivale dalje u tom svetu. “Hej, Sindi, mnogo su ti lepe obrve, kako tako dobro izgledaju?” Nakon toga Sindi bi ispričala priču o Anastasiji, i tako se to širilo.
Prolaze godine, i posao se širi. Anastasija otvara svoje salone širom Amerike, i lansira svoju liniju kozmetike: “Anastasia Beverly Hills”
Obrve i briga o obrvama postaju jedna od najbitnijih tema u kozmetici. YouTuberke koje se bave šminkom imaju danas na stotine klipova o obrvama.
Anastasija je uvela u svet kozmetike ključnu ideju, koju su renesansni slikari još davno otkrili. Znamo kakav je ranije bio trend onih tankih, bezličnih obrva. Obrve su stvar koja je učinila da žene širom sveta izgledaju neuporedivo lepše nego pre 20 godina. Ne samo lepše, obrve bukvalno daju karakter celom licu. To je nešto što je nama ljudima nesvesno ugrađeno u mozak – mozak prvo obrati pažnju na obrve, jer nam one nesvesno daju signale da li je druga osoba tužna, vesela, neprijateljski raspoložena ili ne.
“Tanke obrve ne samo da su ružne, već deluju da osoba izgleda starije”, rekla je Anastasija. “Znate li one glumice iz starih crno-belih filmova, poput Marlen Ditrih? U tim filmovima one izgledaju kao da imaju 40-50 godina, a zapravo su imale 20. Samo zbog ultra-tankih obrva koje su tada bile popularne.”
Jedan od ključnih momenata desio se kada je Kim Kardašian objavila da je Anastasija zadužena za njene obrve. To je učinilo da njen brend postane izuzetno popularan na društvenim mrežama, gde je Kim influenserka broj jedan.
Upoznajte Anastasiju:
Anastasijina priča je inspirativna, čak i za ljude koji se ne bave kozmetikom. Čak i ako mislite da je cela ta industrija površna, morate da skinete kapu za ideju i za dobru priču.
Anastasija je zapravo uzela već dobru priču – o tehnikama Leonarda Da Vinčija, i na bazi te nje napravila je svoju dobru priču . To nije priča koja je “izmišljena za potrebe marketinga”, to je nešto realno u šta je ona duboko verovala.
Kao i sa Van Gogovim slikama, kada uzmete u ruku kutiju na kojoj piše “Anastasia Beverly Hills”, to nije samo “dobra šminka”, istovremeno se oseća i cela njena priča, priča o ženi koja je jednom davno došla iz neke istočnoevropske države, o ženi koja je verovala u svoju priču i promenila estetske standarde celog sveta. Anastasija je danas poznata kao “kraljica obrva”.
Šta je zaključak?
Vrhunski brendovi imaju dobru priču, to je ono što im daje vrednost. Ako nema priče, onda je mnogo teže probiti se na tržištu.
Mnoge stvari o kojima pričamo u digitalnom marketingu zasnivaju se na nekom gledanju u brojeve, analitici, optimizaciji konverzija, retargetingu, CRM-u, pikselima… Sve je to ok – ali ako sam brend u startu nema dobru priču, onda je sve to jedno veliko natezanje i ceđenje suve drenovine. Jer, sve te stvari služe da vaša priča dođe do što više ljudi za što manje uloženog novca. Ako je priča dosadna – biće teško. S druge strane, ako je priča dobra, potrebno je mnogo manje ulaganja.
Van Gog je imao jednu jedinu “kampanju” za svoje slike, pre tačno sto godina – kampanju koju je napravila Jovana, tako što je jednostavno ispričala njegovu priču. Anastasija je gurala svoju priču.
Ako danas uđete u “Sephoru” (multibrand prodavnicu šminke) bilo gde u svetu, u centru pažnje su isključivo novi brendovi koji imaju neku dobru priču iza sebe, brendovi koji su ponikli na YouTubu i Instagramu pre nekoliko godina, brendovi od ljudi koji su imali svoju dobru priču. “Stari brendovi” kozmetike su posali dosadni, jer je njihova priča dosadna.
Koja je vaša priča? Da li imate priču koja može da pogodi neke ljude u srce? Ako je odgovor “ne”, bacite se na razmišljanje. Ako je odgovor “da”, ispričajte tu priču na način koji je danas pogodan – video klipovi, Instagram, YouTube. Jer brend nije ništa drugo do proizvod uz koji je vezana dobra priča.
The post Storytelling, čarobni sastojak marketinga appeared first on Istok Pavlović.