Ne znam kako je prošlo pet meseci od kada sam objavila zadnji post. U stvari znam. Proletelo je lako, srećno, naporno i ispunjeno.
Baš negde nakon tog mog zadnjeg posta sam shvatila da treba da se prepustim i ne opterećujem idejama kako da se što pre vratim poslu. Kako da uskladim mama tajm i kuvanje, fotkanje, stilizovanje, postovanje na Instagramu I Fejsbuku i sve ono što posao jednog fud blogera podrazumeva. Za mene to nije samo posao već i veliko uživanje i jako mi je nedostajalo. Bez obzira na to, shvatila sam da nisam dobro organizovana mama, da mi za rad mi treba mir i samoća i da treba da skontam novi način rada. Novi raspored obroka. Novi termin za vežbanje i meditaciju. Sve novo, jer staro više ne može da se primenjuje. U tom momentu mi je to sve bilo previše pa sam se odlučila da je sasvim u redu da budem samo mama pa će se sve polako posložiti ako se prepustim.
To bi trebalo da je tako ali eto, kod mene nije 🙂 Eto me, približava se Olegov trinaesti mesec a ja nikad nisam bila u većem haosu. Ne uspevam većinu stvari koje planiram ne jer nemam vremena nego jer prosto ne znam kako da počnem. Odakle.
Koji je novi obrazac jedenja i raspored obroka? Kada idemo u grad? Kako da ubacim jogu u svakodnevnicu? Opet sam zaboravila da meditiram (ovo nisam znala ni da je moguće!). Nisam napravila humus…
Ovog puta go with a flow nije dovoljan. Shvatila sam to kada je počelo srce da lupa u grlu i da me hvata blagi očaj.
Zato sam jutros popila kafu u hodniku dok Oleg spava i porazgovarala sa mojom terapeutkinjom. Kaže mi ona, Dunja, da će morati da se ide korak po korak. Polako.
A ja mislila, kada Oleg napuni godinu dana sve se vraća na staro. Pod na staro mislim na period pre nego što sam zatrudnela. Zanči sve isto samo još interesantnije i lepše jer je Oleg sa nama. Buahahahahhaaa! Nekad sebe stvarno znam dobrano da iznenadim.
Za početak, na prvom mestu mi je da pronađem novi raspored kuvanja i obroka. Mi definitivno više ne funkcionišemo kao pre tako da nije ni čudo što nikako nisam uspevala da održim ritam sa kuvanjem i jedenjem. Šta jedem ima ogroman uticaj na to kako se fizički osećam i prioritet mi je da vratim osećaj zadovoljstva u život na tom planu.
Tako sam došla do saznanja dasu mi potrebne dve užine do ručka. Jedna slana i jedna slatka. Budimo se oko 6-7 i nakon ovsene kaše, palente&co ne mogu da ne jedem do 16h. Ako nemam brzo rešenje kod kuće, pekara je skoro pa izvesna destinacija. A od toga ću se osećati katastrofa.
Mi smo baš veliki fanovi namaza, kada god ih imam u fridžu, nikad ne idem u pekaru. A kada imam krekere, onda sam spašena u potpunosti. Jer obožavam koliko su krekeri prilagodljiva užina.
Pre nego što sam pristala na saradnju, dobila sam ove proteinske pločice Biobella na isprobavanje i da čekiram sastojke. Mnogo su nam se svidele i zaista su mi spas u mnogo situacija kada je vreme za jelo.
U saradnji sa njima, pripremila sam namaz (koji lako može da bude i sos za pastu!) koji uz pločice čini užinu/obrok pravom proteinskom bombom. Pločice su bez brašna sa semenkama bundeve, suncokreta i lana
Namaz od indijskog oraha, avokada i mladog luka
200g sirovog indijskog oraha (potpoljenog preko noći ili barem 2h
pre pravljenja namaza)
1 manji avokada
Peruške od dva mlada luka
1 mladi beli luk
1 čen belog luka
So
Limun
Dimljena paprika
Predlog za serviranje:
Štapići prženog tofua
Štapići sezonskog povrća
Proteinske pločice sa smenkama bundeve OmMade
U seckalicu stavite avokado, iseckani mladi luk i mladi beli luk.
Izmiksajte tako da nema komadića.
Dodajte oceđene indijske orahe, čen belog luka, so i limun.
Pošto su indijski orasi dosta slatkasti, ja sam stavila malo više
limuna ali vi začinite po ukusu namaz.
Poslužite uz pločice ili čak možete da iskoristite kao preliv za pastu,
samo dodajte neko sveže povrće npr.čeri paradajz.
Prijatno!
