Sto života

Zlatnim nitima mesec tka stazu do tvoga jastuka negde na kraju sveta tamo gde ne idem ja Kome li su nocas vatrena ta tvoja dva oka kafena od koga ih ne krijes zbog koga mi bolujes I da imam sto zivota ne samo ovo zrno i tad bi me tvoja lepota zavila u Crno Zar ja nemam prava da znam za koga Gore te tvoje oci zar ja nemam prava da pitam kome nocas casu tocis