Oda žalosti

Evo noći poznate, ja i moje utjehe kad mi treba da zaboravim istine što teško podnosim pokraj mene, tu kraj mene nađe se tekućine put u blagostanje A baš me ljudi ne vole kada pređem granice kad po spisku jebem svima sve a spisak duži je od Biblije i još da dodam svoje jade ljubavne jebote, kakvo bi to bilo sranje Zato volim alkohol, do pijanstva protokol samo on mi nikad ne laže kao osmijeh konobarice kao život, što mi, što mi noge podmeće dok borim se i kad mi sjebe znanje Al' postalo je opasno, privatno i poslovno svaku kap što čašu prelije ja iz druge čaše potegnem i progutam, za razliku od nje povraćanje, ni više ni manje I da mi nije ovih tu što nekad sa mnom popiju iste tuge su nas pojele malo ratne, malo ljubavne da ih nije sve bi bilo tužnije i ružnije, i svinja i janje