Već odavno spremam svog mrkova

da se prođem ka-som od miline. Da obiđem staze, staze svog djetinjstva, za salašom želja da me mine. Neću više ići na tu stranu, jer ne mogu suze oku skriti. Ili moram tugom okrenuti glavu, il plakati ili se napiti. Nema više dobrih tamburaša, fijakera, snaša, i salašsa. nema više konja, konja koji jure, a u stvari nikuda ne žure. Vrag nek nosi moje snove puste, divojačke duge kose guste. Vrag nek nosi tugom dobre tamburaše, fijakere, pisme i salaše.