Jedan stari kontrabas

izgubio dobar glas, obišo je sve kavane, sve bircuze i mejane. Lutao je svud po svijetu i po kiši i po snijegu veselio mnoge snaše, kartaroše i birtaše. Svirali ga begešari, nekad mladi nekad stari sipali su u njeg vina špricer piva i rakije a begeš ko svaki begeš samo svira i tuguje. Ali jedan lipi šokac Crni Mata iz Štitara uzo begeš pod svoj ajer naglanco ga ko' fijaker. Skinuo mu staru žicu promjenio kobilicu naglanco mu sve civije, pa se begeš samo smije. I sad Mata čuva begeš miluje ga ko' djevojku, još kad neko šale radi bace banku ili stotku, pa da vidiš moj đerdane svira begeš dok ne svane