Na njenom venčanju

Jos ponekad u jesenje dane kad jesenji vetar i poslednji listić sa grana požanje zaboli me stara rana od sećanja na dan njenoga venčanja Ref. U gomili bučnoj stajala je nema pokrivena velom tad već tuđa žena a ja kao prosjak u starom odelu plak'o sam k'o dete na njenom veselju Posle toga lutao sam dugo nosio me nemir putevima bola drugovao s tugom i mrzeo sva venčanja sve haljine bele i tužne nedelje Ref. Daleki su iz prošlosti dani ja sam sada srećan život mi se smeje pored druge žene al' ponekad neki vetar donese mi na tren stare uspomene Ref.