Na kraju puta

Nemoj prišit stara moja isto ćemo doć jer do kraja nima ouno di nas čeka noć. Odmori se i pogledaj još unazad niz velik put pa mi reci jeli bija zaludan Sav trud. Jerbo i sad ka' da čujem zavit ća smo dali da ćedu nas o života isti nosit vali; pa ća bude nek se vrši od nas višja voja ista kob ća tebe najde bit će kob i moja. Oli triba o života sve najlipje dat pa sve dovle nosit brime i nikad ne stat. Sad kada smo zavridili od sunca još taj topli trag na svršetku našeg puta sve je gušći mrak. Stara moja, stara moja.