Ne bih prod'o vodenicu svoju

Jedva čekam da proleće dođe da u svoje rodno selo pođem da obiđem zelene proplanke bela stada i mlade čobanke Na potoku što stalno zubori većo davno vodenica stoji kad joj dođem, ja točak pokrenem da probudim stare uspomene Tu sam prvu osetio ljubav zanese me jedna lepa cura svud po selu za mnom se pričalo da joj stalno meljem bez usura Ne bih prod'o vodenicu svoju pa najveći gazda kad bih bio zar da prodam uspomene stare iz mladosti gde sam srećan bio