Mila

Vidi kako cveta sve trešnje, višnje, jabuke, o, druže moj ta stabla behu grančice kad sam ih zasadio i poklonio njoj Kad je pao sneg beše (tad / sva) u strahu velikom za stabla ta stresala je sneg sa njih a ja sam joj se smejao, jer promrzla je sva Ref. O, mila, tek sada, ja znam šta je bol zovem te, mada shvatam, uzalud je to U ovom svetu punom zla ona je sagradila svoj mali svet u cveću je uživala, presrećna jer bila je i sama cvet Pamtim kad je plakala zbog neopreznog leptira što pao je u vir i čovek srca običnog pred njenom suzom iskrenom oseti se kriv Ref. U mom životu običnom uvek mi je osmeh njen bio lek i kako sad da verujem bez nje da ću živeti još čitav vek Baš počelo je proleće i tu i tamo beše tek po koji cvet tog dana kad je otišla u društvu malih anđela u drugi svet I vidi kako cveta sve trešnje, višnje, jabuke, o, prijatelju moj ta stabla behu grančice kad sam ih zasadio i poklonio njoj