Kralj

Uzalud ostavljas mi svetlo u stanu, jer vratiću se sutra, sutra po danu, kad bude ti jasno, već biće prekasno. Ja ove noći gađam pravo u metu, pa nek i promasim, al na svoju stetu. Sad jasno je sve, jasno da prekasno je. Biću ja dobro kao nikad, e, moj kralju! Priznaj da te pogađa... Od čega strepis na početku, to na kraju ti se događa. Biću ja dobra kao nikad, e moj kralju! Ne plasim se jutra tog, a da si samo jednom sa mnom čovek bio, bio bi moj bog.