Dva sveta

i naše sve je nestalo al’ tako nam je pisano kad zalud sudbu krivimo još to nam je ostalo Oprosti mi na ljubavi pomozi da zaboravim ako me sretneš veruj mi bolje je da te ne vidim u mislima ne slutim Kriva sam što sam sanjala muziku naših svatova a sada dušo kasno je da budimo se u dvoje Tebe sam uvek čekala od suza reku pravila sreća me sad ne zanima živimo kao sveta dva Kao sveta dva živimo kao sveta dva