Kad hodaš

Veče ne miriše na rakove i školjke mesec je bleda fleka boje cimeta uzimaš cipele za šetanje kroz snove ulica voli ritam tvojih koraka Vetar se provlači kroz nepoznate reči asfalt se miluje sa tvojim štiklama suviše mekan da bi mogao da spreči ovo je veče puno tvojih tragova Ref. Kad hodaš ne zastajkuješ i zemlju ne dodiruješ a mene ne primećuješ i uporno se trudiš Da me prođe požuda još drhtim od tvog pogleda iz nekih starih razloga ne mogu da se sredim