Od stakla

Možeš biti hladna kap koja klizi preko obraza možeš biti zvuk na koji uši pokrivam Svaki pokret tvoj me može slomiti svaki pokret moga tela može biti poslednji Prazne sobe pune ljudi blede kad te zamislim opet uzalud se budi želja da progovorim Razna mesta, razne dane upamtim zaboravljam na sve što tebi može da me uputi Korak je lak, ja idem dalje ovde više ništa me ne zadržava ne dam ti noć, ne dam ti dan tvoje više ništa ja ne uzimam Mi potrošili smo, početak i kraj i ništa nam sad više ne ostaje jer mi potrošili smo, i dobro i zlo i razbili se od stakla, tama ostaje Mi potrošili smo i dobro i zlo početak i kraj, tama postaje dan i razbili sve od stakla svet koji znam