Strašilo

Novo jutro, novi stan Istu sliku svaki dan gledam u ogledalu Ista greska ponovno, caj od nane Sipam sol, mozda je i namerno Jer to što me sladilo odavno Me ohladilo. Mogu ja najponosnije tugu nositi I opsovati i oprostiti. Sve sto tebe je na smrt plasilo Samoj sebi sam strasilo Sve se nadam bit će bolje Kad isecem stvari tvoje na sitne krpice Da kajem se do zore, da ja nemam Nista tvoje, to mi je najgore Sve u onoj nameri da pobegnem Od ljubavi.