Zima u budimpešti

Da l' se još ponekad setiš plašim se da ne k'o u nekoj opereti zbilo se to sve Violinist, tužni pajac lepa žena i tokajac a kulise zavejani grad Vodila me kud je htela bio sam njen gost Veresmarti, Citadela i Lančani most Zavejani trg Heroja gde poželeh da je moja i da uvek bude kao san Ref. Izdaleka zvonio je neki čimbal star molila me da joj pišem jednom bar Svitalo je jutro sneno budilo se sve ljubila me nežno k'o nijedna pre Pogledom sam posle dugo pratio njen trag zavejanom ulicom Andraševa Plašila me sumnja neka znao sam od pre sve izgleda iz daleka drukčije Srce nekad jače bije kad se setim nje Franc Listove "Rapsodije" igre stare te Želeo bih znati gde je da l' se seti sneg kad veje il' je neko drugi ljubi tad Ref.