Život je more

po kojoj tonu mnogi što brode nije mi srce plašljiva srna ja se ne bojim velike vode Lome me vali, nose me struje oseka sreće, a tuge plima šiba me nebo bičem oluje al' još se ne dam i još me ima U jutra rana plaše me senke minulih dana sećanja mutna kao u laži, kao u snu ipak se borim, ipak se nadam sve manje letim, sve više padam i sve su jače ruke što me vuku dnu Možda će žena svilenog bedra koja me zove i pruža ruke uliti vetar u moja jedra do nove žene, do nove luke Život je more život je more život je more