Lađarska serenata

Da od silnih briga Bog posustane, pa me zamoli da ga odmenim… Da od silnih briga Bog posustane pa me zamoli da ga odmenim ne bi bilo lepo da mu dok ne ustane svet na bolje promenim Ipak, kad već držim žezlo čudesno zavar'o bih trag kakvim gromom plamenim a dotle bih reku skren'o malko udesno starim drumom kamenim Pa da kroz moj salaš lađe prolaze i od đermu još stanu trubiti da ti bar s basamka gledam obraze kad ih ne smem ljubiti Pa da me u službu sam car pri'vati teget mundir knap, dugmad dukati da se kad medaljon kreneš pokazivati nemaš čime brukati Pa da i tvoj baba podavije rep i da drugi list počnje listati jel'te, gospon-matroz, može l' ovaj slep pod vas oraj pristati Malen je sobičak srce bekrije jednu jedinu može primiti al' bez brige, sve da santa nebo prekrije ti imaš di prezimiti Sad utuli fenjer, sakri šibicu mesečev ću prah tek da istrunim da u mraku lovim zlatnu ribicu da joj želju ispunim