Drvena pesma

Snio sam noćas nikad prežaljenu stvar mog drvenog konjića kanap i zvuk točkića, vrbice zvon za mnom verni Sančo moj u pohodu na Nespokoj Snio sam još i svoju prvu tamburu kako ko noćna dama iz južnog Amsterdama iz izloga mene klinca zavodi na smrtne grehe navodi 'Di je to drvo raslo od kog je tesana da l' se pod njime neko nekada ljubio Otkud u njemu izvor svih mojih pesama da l' je to znao onaj ko ga je dubio 'Di je to drvo raslo vrh kojih bregova da l' nas je ista kiša mladjane zalila Ko mu je grane kres'o mati ga njegova čija je ruka lišća s jeseni palila, da znam Snio sam onda krevet, Sav u čipkama obesnu igru vatre, sklopljene salukatre na uzglavlju ruža u intarziji pod kojom smo se mazili Snio sam sanduk, Crni, srebrom okovan novembar, izmaglica i kvartet dragih lica maleni čun nasred luke pokisle da me u večnost otisne 'Di je to drvo raslo spram kojih vetrova da l' je pod njime neko za nekim žalio Što ga je grom obis'o mati ga Petrova ko je u šake pljun'o pa ga strovalio Jedina moja mila, što si me budila bio sam tako blizu naličja vremena taji se jedno drvo u mojim grudima gde li će nešto nići iz toga semena da znam