Ankica

Kroz tanušnu maglu kao zejtin po staklu dan se razliva tih mislim sreda, četvrtak il' već neki od njih Najtiše što može ko sa predstave loše iskradam se iz sna iz ogledala viri jedan stariji ja A nad Novim Sadom vetar kinji oblake počinje još jedan dan bez nje Drugari u frci svi su dužni k'o Grci krupnih predloga par kad ono, sto marona do prvog im završava stvar Na starom Trgu Slobode večna revija mode i srce štrecka na tren neki plešući mantil, ne, nije njen A nad Novim Sadom vetar konje propinje prolazi još jedan dan bez nje Kod Laziće Puža je podnošljiva gužva katkad poduprem sank i tako, a stara garda iz kvarta još se loži na fank I proturaju priče da sve curice liče kad je čaša pri dnu pa dobro, možda jedna na drugu ali nikad na nju A nad Novim Sadom vetar kači ordenje prolazi još jedan dan bez nje I lelujam u centru kao fenjer na vetru jesen protresa skut ne vredi, potrebno je bar dvoje da se ukrsti put Zamrzavam sliku na poznatom Liku dok se šunjam u san da ne primete tamo da sam odsutan A nad Novim Sadom primirje prolazi još jedan dan bez nje