Pas

zora rudi, ne da se san. Pas ga budi, ne da se san. Pas ga budi… I kao: neki ljudi dolaze odnekud sa njima on i ona, nekakav preki sud. Pucnji i puno cveća, gradska muzika, deca jure k’o luda, velika publika. Pas laje, zora rudi, ne da se san. Pas ga budi, ne da se san. Pas ga budi… I kao: i nas dvoje među prvima, držiš me oko pasa, bela haljina. Pogledom prema Gore, po noći sunce sja, i kao: prema suncu letimo ti i ja. Pas laje, zora rudi, ne da se san. Pas ga budi, ne da se san. Pas ga budi…