Nema povlacenja, nema predaje

Pozdravljam ?ivot, jer sam shvatio su?tinu Da nisu bitne stvari već ?ta ostavlja? za druge Da samo zdrave glave mo?e? ostati jo? du?e Iskren prema sebi - besmrtan zauvek Jer kad niko neće rodi se ideja Od temelja sve je trulo - mora da se menja I to je moja ?elja da sva nova pokolenja Plove pravim putem, lak?a za tonu poni?enja Nisam Dositej - ja tribun sam iz geta Nisam čit'o mnogo, al' jesam kol'ko treba I sad nekom smeta ?to nisam prljav i bedan Umem udarce da vratim i dodam im jo? jedan Pa nazad na početak, jer ovde sve je stalo Ovde la?i su realnost, okru?enje sramno Dok ne promenimo svest ja cimaću se stalno Nema predaje, povlačenja - za mene to je strano I pre svega, posle svega, jedino ?to svima treba - BS, BS I pre svega, posle svega, jedino ?to treba to je - BS, BS. Sutra na svet ako padne vreo kamen Kad u pepeo nas sve bude mleo plamen Tad ću te pitati ?ta ti znače pare Titule i zgrade - sve je to za d?abe Neće? steći po?tovanje za ke? varajući gladne LJubavi ima samo onaj ko je daje Sve za roditelje, braću, ?enu i drugare Sokole u jatu, verne sindikalce ?to krče svoje trase kroz munje barikade Ne prateći ljude nego svoje ideale Ceo svet je na ivici, svi samo sebe paze A mi pazimo i mlade koji pune na?e sale Jer muzika kad zamre ?ivot teče dalje Napred puna srca, bistra oka, zdrave glave Nema predaje, povlačenja, k'o hoće da ga pamte. Jo? uvek budan sanjam Jo? uvek imam iste one snove da jednom biće bolje Jo? uvek idem napred, pravo kroz vetar Jo? uvek kolena u blatu, spreman 'na jedan' Jo? uvek je reč o?tra kao prvog dana K'o katana izvučena iz korice - ne treba o?trenje Jo? uvek smo porodica, pustili smo korenje Jo? uvek smo na frontu, jo? uvek odbijamo ordenje Jo? uvek vučemo poteze bez obzira na posledice Jo? uvek verujemo da mo?emo da promenimo svet Jo? uvek smo gerila Jo? uvek dr?imo odstupnicu, dr?imo redove Jo? uvek nema povlačenja, nema predaje Jo? uvek dr?e se falange, a i kada nas ne bude Ni tada nema povlačenja, nema predaje. Jo? uvek trajem, jo? uvek se borim I dajem od sebe k'o pre i srce i du?u i sve ?to treba I dalje sanjam moje ljude slobodne k'o nekad Ne znam tačno kako, ali tačno znam da tako treba Jer to je osećaj jednostavan, iskren i čist On je potek'o iz srca i uvek vrati se k'o bis I kad privid me povede da sa puta gre?kom skrenem Negde osećaj se javi, jasan kao dan me prene Moja vera u dela je to ?to zovem 'ideal' NJe sam svestan, pa je pratim, ona čini da sam srećan Da sam posvećen, predan, sve dok se trudim da menjam Sve prazne, prolazne poglede, zato ostavljamo poruke Da ideja će opstati, pa?će betonski blokovi I na noge će se podići oslobođeni robovi