Ima ljudi kad popiju

a ja nemam takve smetnje, ubijam se načisto Duni vjetre malo preko jetre, duni vjetre malo posle žetve Zašto nisam čudotvorac, što formulu zna, da izmislim neko piće što ne opija, kafane bi sve propale bez bola i tuge, ko će onda da se bije i da vređa druge Cele noći s đavolima, pio sam, jeo, ženili me s đavolicom a ja nisam hteo, opili me nekim vinom pravljenim od krvi vuka, i bilo mi brate fino, ne beše mi muka, Još me muči kamenac u žuči, još me muči kamenac u žuči Duni vjetre s visokih planina, donesi mi miris djetelina, preskače mi srce u grudima, za onakvom zemljom i ljudima Kada budem umirao sine, donesi mi s Dinare planine, čašu vode sa Lemića vrela, grumen zemlje iz rođenog sela Prva rana ostavila traga, za drugoga udala se draga, boli, boli, zašto bi to krio, još je mali nije prebolio Treća rana najviše me boli, nema Knina, a to srce voli, rana ljuta po stotinu puta, srce jadno po tuđini luta treća rana najteža je meni, što ne mogu đe su mi korjeni