Kad fazani lete

Zašto tražiš karizmu u sebi punjena ptico mogućnost prosvijećenosti razdvaja te u beskraj od žudnje za misijom miris zemlje koncentrični krugovi gluposti i neznanja kao prstenje ono dalje ne razumijem izgleda mi da je mrtva straža Rekoh sebi, moj Bože koliko demagogije sustavno poređane u artiljerijske selve koliko pokradenih misli iza kojih ne stoji ništa osim mržnje, sujete, vlasti i koliko pokvarenosti treba da se izlije pred naše noge i kako je do neprepoznavanja dovedena suština prevare I rijeka nije bila rijeka u samom početku i nije nužno da ne bude ponornica do kraja što se događa kad mrtvi fazani lete iznad naših glava kad mrtvi fazani lete a ni jedan ne pada Što se događa kad očajanje zahvati ljude kad očajanje neupitno prelazi u kajanje gledajući iz daljine konture na sceni padaju mi na pamet vodene boje umazane ruke, brzo se peru