Duh

Hodam kao senka mene ljudi ne vide penjem se na prste gledam ih kroz prozore u srcu bol i tama slave bezvoljne misli vode glave Dodirnem ponekad dlanom tuđe obraze prene me hladnoća ispod kože nose je u srcu bol i tama slave bezvoljne misli vode glave Ref. Ja hoću više ja mogu još dalje tamo gde ptice odlaze do neke bolje obale Ulice bez svetla sve te ljude primaju hodam među njima oni me ne poznaju njihova srca suve grane plaše se svetla kada svane Gledam kako stoje mirno se prepuštaju u svoj mali život nikoga ne puštaju njihova srca suve grane plaše se svetla kada svane Ref.