Gost

Odavno ovo nije ljubav Ova praznina koju osećam Nećemo dugo, moja tugo Jer tvojih dodira se ne sećam Na podu slomljene stvari Tu sliku jako dobro poznajem Taj stari prizor ne kvari Samo lezi i pusti me Bar da si gost da te ispratim Za tobom vrata da zatvorim Jer već odavno smo stranci postali U istoj postelji Bar da si tu tek u prolazu Da odeš uvek kad poželim U pola noći da tvoj dah Na obrazu više ne osetim Odavno ovo nije ljubav Ova tišina tako preglasna I hladan dodir tvojih leđa Od ove ljubavi sam bolesna