Rospija

Kad cujem tvoje korake u suncan dan donesu oblake za trenutak uniste i ono malo muske sujete A onda mislim da sam lud jer samo lud zbog tebe reze vene ma k'o da ne znam istinu posle hiljadu i jedne zene al' znam da predacu ti se pre nego i rat zapocne Ti si kamen sto za dno me pribija mala pokvarena zla, prava rospija Nezamenjiva, nepobediva Kad osetim ti dlanove sto vecno ruse moje planove da neces sa mnom kao pre da cu biti jaci od tebe A onda mislim da sam lud jer samo lud zbog tebe reze vene ma k'o da ne znam istinu posle hiljadu i jedne zene al' znam da predacu ti se pre nego i rat zapocne