Elegija

Hladna je jesen; i sumorno veče Nad pustim poljem razastire mrak; A studen vetar sa uvelim lišćem Talasa, seče magloviti zrak. I nigde zraka od života nema, Proletnji davno izumro je kras; Kišica sipi… A iz sela malog Večernjeg zvona razleže se glas… I strahom srce učas se pritaji Gledajuć mutno na jesenji dan Ah, šta su snovi i beskrajne želje, Kad život pada kao tihi san!…