Bosanski begunci

Tužno šumi hladna Drina I Miljacka bistra voda, Jer Bosna je potlačena, Njena slava i sloboda. Opustele cvetne ravni, Pod zgarištem sela leže, A potomci Ninoslava U gudure mračne beže. Eno čedo majka vodi, Od užasa da ga skrije, Umoran je deda pao, A unuka suze lije. A kad hladni vetar dune, I žarko nam leto ode, I oni će tražit krova Gde ih suzne oči vode. Zato tužno šumi Drina, Zato tuži Bosna cela, I Bosanac suze lije Na zgarištu svojih sela.