Poenta

Jedva čekam veče da i meni svane Jer ja nemam dana. K`o pustarom pesak Misli, zraci pali u sjaj, ledni blesak, I vidi se život, zima k`o dve rane. Mladost i sve cveće stvori se pred okom. Ja osećam iz njih kako bol se vije… Zamirisa uzdah iz onog što nije, Što ostaje, trune, u snu u dubokom. Al` zemlji će sunce veselo da grane, Maj će vedar ići, probudiće Goru. Njoj promena nosi proleće i zoru, Jedva čekam veče da i meni svane.