Pod prozorom

I sinoć sam bio pored tvoga stana. K’o bolnik kad diše, kiša jedva teče, Lišće šušti, plače, s mokrih, Crnih grana; Sumorno i mutno spustilo se veče. Ulica je bila pokrivena mrakom, Krovovi i kuće tonuli u tminu. I ja sam se kret’o laganim ,korakom Kao čuvar mrtvih kroz aleju njinu. Bojažljivo priđoh do prozora tvoga: Modra, bleda svetlost na zavese pala. Inače svud pusto, svud nigde nikoga, Samo preko lišća noć je uzdah slala. Pod prozorom zastah. Tu sam dugo bio I drhtao tako bez glasa i moći: Na zid ruku stavih pobožno i ti’o, Ne mogah je dići, ne umedoh poći. Najednom se trgoh. K’o da neko ide? Mis’o moju preli krv mi uzrujana. Ja bežati počeh. Da l’ me kogod vide? I sinoć sam bio pored tvoga stana.