Na kalemegdanu

Dan julski i vreo, umoran odlazi, Uz šuštanje lišća razdragano, glasno, Javljaju lahori da veče dolazi. S njim i suton ide, i šaptanje strasno Srećnog nešto sveta. Ti parkom prošeta. Tvoj kostim je bio lak k’o mesečina, Na tvom nežnom licu osmeh vedar, smeo, U bujnoj ti kosi spava pomračina, A na glavi šešir pomodan i beo: Kraj mene, kroz graju Prošla si u sjaju. Pogledom te gledah za tebe umrlim. Ti si divna bila. Ne osetih tada Želju da te volim, potrebu da grlim Dan mojih očiju. Nit’ osetih jada, Il` pesme jeseni, Il` bola u meni. Dan julski i vreo umoran odlazi. I dok šušti lišće sve više i više Tame, mraka, mira po parku dolazi. To noć u spokojstvu tišinom miriše A bol širi krila… Ti si divna bila.