Bio sam duša lošeg društva

I mogu ti reći ovo: Moje ime i prezime Odlično su znali u KGB-u. U mene je bila zaljubljena cela ulica I cela Savelovska stanica. Znao sam da je tako Ali nisam obraćao pažnju na to. Bio sam svoj čovek kod uličnih razbojnika Kao i kod džeparoša, I načelnik milicije Tokarev Noćima nije spavao zbog mene. Nikad u životu nisam se mučio I dosađivao u besposlici — Ali jednom je neka kurva, cinkaroš, Dojavio pa su me ukebali. Načelnik je bio sasvim fin, Samo što me je stalno zvao na ispitivanja, A ja sam mu uvek ljubazno I vrlo skromno govorio: „Ne nosim nikoga na duši, Nisam iskušavao sudbinu, Spavao sam uvek spokojno — I sve vas iz milicije sanjao u grobu!“ I nije bilo nikakvog odlaganja, I izrekli su mi presudu, I dobio sam sve po zakonu — Plus još pet godina mi je izradio tužilac. Moj advokat je molio da se sažale Ukazujući na moju veselu narav, Ali je tužilac tražio najstrože I mislim da je bio u pravu. Otad se ugasila moja aktivnost I moj život je postao dosadan — Zašto da budem duša društva Kad ono uopšte nema dušu!