Sonet 57

Pošto sam tvoj rob – šta da radim drugo Nego ćudima da ugađam tvojim? Dragoceno je moje vreme dugo Samo kad tebe dvorim činom kojim. Ne smem da korim tužni čas i dugi Kad tebe nema, o moj suverene; Ni da razmišlja nije dano slugi, Kad kažeš zbogom i napustiš mene; Ni pitati te ne smem ljubomorno – Kud si nestao i šta radiš sada; Kao rob, moram da čekam pokorno, Dok tvoja družba drugima pripada. Luda je ljubav, ma šta da se zbiva Po tvojoj volji – tu zlo ne otkriva.