Sonet 44

O, da je teško suštastvo mog tela – Misao, dalj me sprečavala ne bi, Jer, ja bih onda, preko svih predela, Pa ma gde da si – doleteo tebi. O, svejedno je gde bih tada bio I među nama kakva daljina je; Hitrom bih mišlju more preskočio Čim smisli gde bi ona htela da je. Misao nisam, pa tužim ko niko; Mnogih je milja između nas sena. Sazdan od zemlje i vode, toliko, Prepuštam susret ćudima vremena. Spori sastojci mog tela su uza I isti izvor naših Gorkih suza.