Sonet 116

Spoj vernih duša smetnja ne remeti. A ljubav nije ljubav, koju svako S promenom menja, il’ ako se seti Da s nevernikom izneveri lako. O, ne! Ljubav je tek kula svetilja Što gleda bure i njihovu penu. Ona je zvezda, visoka vodilja, Za zalutalu barku. Ni vremenu Igračka nije, mada su rumena Lica pod njenom kosom koja čeka; O, ljubav nema promena ni mena Već traje dok je i sveta i veka. Ako ja grešim, moj stih laž je tada I niko nije voleo nikada.