Sonet 105

Ne misli da je moja ljubav slepa I idolom ne zovi druga moga Zato što svaka moja pesma lepa Hvali tek jednog i uvek istoga. O, ljubazan je moj drug svakim danom, Postojan uvek u divnoj vrlosti, Te je i stih moj — oda postojanom. I peva — jedno, bez raznolikosti. „Lep, dobar, veran“ — tema je jedina, A da „lep, dobar i veran“ pozlatim Raznim rečima — sva mi je veština I jednim dahom sve to obuhvatim. Te — čar, dobrota, vernost — odvojene: Tako su sada u jednom spojene.