Usne

da s nekim podeliš nešto svoje. I da ti šapat šapatom vrate. Usne postoje da se pozlate. Usne su vulkan tvog tela. Usne su izvor tvojih reka. Usne su pupoljak gde se srela pčela od vetra s pčelom od mleka. Usne postoje da se procveta u vatromete neba i sveta. Usne su da se u dahu zgusne krilatost zvezda i kometa. I nikad nikom nemoj ih dati ako ne ume da ti ih vrati toplije, mekše, mlađe i slađe. Jer usne samo zato postoje da osmeh po tvome osmehu skroje. Usne jedino zato postoje da s nekim podelis nesto svoje. To su latice najmekseg cveta. Grumencic saca prepun meda sa zlatnim ukusom kasnog leta i blagim disanjem drvoreda. One su sum kise sto rominja po celu noc niz trotoare. I prvi plamicak koji zatinja kad vatre pocnu da se zare. Usne su da se nesto sapne u jedno ustreptalo vece. Usne su da zvezda na njih kapne i da te prvi poljubac posle celog zivota pomalo pece. Usne jedino zato postoje