Rotonda

Drugu Gaćinoviću I U žutom dimu cigara kroz tuge nevremena jednolik žamor igara i dim glava Slovena. A kroz te ure šture prpoasti Domovina i ljudske smrti jure, no Sloven treba vina. Tolike umne basne slovenske uši čuše; i ko cigara krasne i glave puše, puše… II Gost dojedan ima zagonetnu Glavu: kakve zamke skriva pod otajnom maskom? A odsutnost duha bdije, mirnom paskom, i Slovenu čuva snom protkanu javu. Kakve magle motri u oblaku plavu, i u žutom dimu čežnje za odlaskom? – Propast zemlje, odar sveta biva skaskom duhu koji tone u tugu i slavu. – (Da li sahat kucnu da se bude čovek?) Tugom nevremena, žuti dim cigara. (Je li hora dići žezlo Sabaotu?) Dime, puše glave. (Ljudi ginu dovek.) Sloven mašta da je, kroz žamor igara, vladar koji sudi Smrti i Životu.