Starci na suncu

Na malom skveru s dve-tri klupe I s bukom što se slabija čini U sunčano se podne skupe Starci iz kuće u blizini. U kaputima starim mnogo (Jer čemu nov kad dugo traje) Žmire put sunca ili strogo Zure u tramvaj što tu staje. I ćute. A kad tramvaj jekne I krene s bukom u daleko Šta jedan od njih drugom rekne Ne čuje grad (ni od njih neko). Dvojica šakom klupu stežu Kao da se za život vežu Ili da su na sunce oba Izašli malo iz svog groba. Kad jedan od njih malo kasni Šapuću o tom: šta je s njime? A čim ga spaze – budu glasni I veselo mu viču ime. Plavi se tako mart nad njima. Strepe da se ne vrati zima. Sa uglačane tramvajske šine Svaki čas sunce gasne, sine …