Livada

U ovoj livadi poznajem ja već mnoge vlati. Juče je ova, u suton, bila travka svijena. Sad ima žute ivice i suve kad ih dirnem. Kad gledam iz daljine u zeleno: ona se sama zlati. Iznad usana mi je već miris sena: Sutra ću i druge izbrojati. U ovoj livadi do žbuna ima devet mravinjaka. Prođem i gurnem nogom a zemlja se zacrni. Onda podignem glavu i gledam igru oblaka. Ja znam kolika je livada: Kada se raskoračim pređem je u dvanaest koraka. Na žbun mogu da stanu tri ptice najviše. Kad pođem prema njemu: prvo jedna poleti. Pogledam za njom u nebo: I dve se izgubiše. Onda razbijam glavu na šta me to podseti. I najbolje je u suton kad počne mrak da pada: Onda mi se učini da šapuće livada. Napregnem uho i slušam. Meni je sasvim dobro u livadi. Sednem na vlati I puna mi je duša.