Koračam dugom ulicom

Zastanem na po puta kad shvatim Da me ni druga polovina ne bi Odvela u kraj s gradom nepoznatim. Ili polako stignem do predgrađa U kome mi je sve neznano kao Da sam već dopro do tvoga mesta: lađa Se vidi s’ jednog ugla gde sam stao I sunce što se gasi ili rađa. Dođe do mene glas da su me mnogi Koji me znaju već unavideli: Smeju se kao u novoj eklogi Kako se čudno gubim mesec celi Ili da sam se privoleo drogi. Prođe još jedan dan za koji vele Da je običan bio: videše me Gde se u uskoj ulici (kraj skele) S prolaznicima sudaram sve vreme. Krenuću sutra (ali ne polako) Do stabla, vode, klupe usred bilja; Svih mesta gde smo bili nauznako.