Trojicino jutro, jutro monotono. . .

U brezovom gaju zvoni belo zvono. Proteže se selo u osvitu dana, U lahoru blagom proleća su pjana. Na šarena okna svi ukrase meću. Poći ću u podne da plačem u cveću. Pojmo, ptice, pojmo, svak pesmicu svoju, Sahranimo skupa tužnu mladost moju. Trojicino jutro, jutro monotono, U brezovom gaju zvoni belo zvono.