Doviđenja, druže, doviđenja

Čuvaju te, mili, moje grudi. Rastanak je znak predodređenja, Susret nam se u daljini nudi. Do viđenja, bez stiska, bez glasa, Ne tuguj mi, stuštenih obrva — Nije novo mreti pre svog časa, Al’ ni život nije novost prva. Do viđenja, druže moj, do viđenja. Dragi moj, u mojim si grudima. Urečeni rastanak obećava viđenja, Obećava novi susret ljudima. Do viđenja, druže,bez stiska, reči kletih, Ne tuži i bolno ne mršti povije — U ovom životu nije novo mreti, Al’ ni živet, bogme, nije najnovije. Doviđenja, druže, doviđenja! U životu ima mnogo zla, Svaki korak prati nova patnja, Na ovom svetu sreće nemam ja. Doviđenja! Tiho gasnu sveće, Pred moj put u mrak i večni san. Čitav život čekah malo sreće, Al’ u noći ipak ostah sam. Doviđenja, bez stiska, bez reči! Čemu bol i vrelih suza žar? Za nas nije ništa novo mreti, Ni sam život nije nova stvar. (1925)