Vampir

Ti, što si ko ubod igle Kroz jadno mi srce prošla, Što si kao da su stigle Sve vještice ludo došla. Da mi duh u negve stežeš I da stvoriš ležaj sebi, – Bestidnice, što me vežeš Da me đavo bolje ne bi, Ni igrača ne bi kocka, Nit’ se pjanom žeđa gasi, Nit’ crv tako leš svoj bocka, – Prokleta, prokleta da si! Molio sam sve bodeže Moju da slobodu vrate, Molio sam se otrove Kukavstvo da moje skrate, Al’ svatko mi je rekao Pun prezira nekog zloga: Slobodu od ropstva svoga, Jer za takve nema mira! Sam si svoju bol skrivio, Sam bi opet oživio I ljubio svog vampira!