Arhajski torzo

Anđele! Da ima mesto, nama nepoznato, i da tamo na neiskazanom sagu ljubavnici, koji ovde ne dosegnu nikad umeća, pokažu smele visoke figure poletnoga srca, svoje tornjeve naslade, svoje lestve što odavna su tek same o sebe oslonjene, gde nikada ne beše tla, zaljuljane, -i da umeju to, okruženi gledaocima, nebrojenim nemim mrtvacima: Bi li oni bacili tad poslednje svoje, uvek ušteđene, uvek skrivene, nama nepoznate, večito važeće novčiće sreće pred par koji se napokon zaista smeši na umirenu sagu?