Kuda poći

Tamna noći — kuda poći; zoro rana — nemoj zaplakati; most je srušen — kako proći; sunce jarko — hoćeš li nas ugrijati? U zbeg, u zbeg, u zbeg,.. I ja sam, jedan, iz reke prognanih, osuđen da luta i traži svoj dom. A ne tražim ništa drugo do svoje sunce na ovom polju širokom; svoju njivu i livadu, svoju reku, svoj dom. I niko me neće ubediti da ovo nije pravi put, jer u meni se prelomilo mnogo toga, a osim daha nemam šta izgubiti i nemam prava biti ljut. Ja još samo molim Boga da mi malko pomogne, da moje misli ne utihnu, da moje reči ne presahnu, da se čuju, da nađu svoj put.