Sentimentalna šetnja

Predvečerje rasu zrakove poslednje i vetair zanjiha sve lopoče blede; veliki lopoči koje trska dirne žalosno sijahu iznad vode mirne. Ja tumarah saman, šećuć ranu svoju duž jezera tamnog i po perivoju gde nejasna magla otpoče da vaja grdnu mlečnu avet prepunu očaja i čiji plač prenu glas diviljih pataka što krlima staše da biju iz mraka u tom perivoju gde tumarah saman šećuć ranu svoju; i kao plašt taman noć duboka poče utapat poslednje zrakove večernje u talase blede i lopoče, koje trska katkad dirne, ogromne lopoče iznad vode mirne. Prevod: Kolja Mićević